Fleksitarijanstvo je fleksibilan stil ishrane koji uključuje namirnice biljnog porekla, ali u umerenim količinama uključuje i hranu životinjskog porekla poput jaja, mlečnih proizvoda, ribe ili mesa. Omogućuje nam uživanje u širokom izboru namirnica, dok i dalje dajemo prednost biljnim opcijama za većinu svojih obroka, s ciljem postizanja održivije i uravnoteženije ishrane. Ova fleksibilnost će nam dugoročno olakšati pridržavanje planiranog načina ishrane jer ćemo istovremeno izbeći osećaj uskraćenosti koji može doći s restriktivnim dijetama.
Kod ovog stila života raznovrsnost i balans su ključni. Prednosti fleksitarijanstva su brojne jer takav način ishrane smanjuje upalne procese u crevima, što pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem, kontrolu telesne težine, nivo glukoze u krvi i na zdravlje kože, probavnog sistema i smanjenje simptoma sezonske alergije. Naime, sve veći broj ljudi ima problema s „teškom” hranom koja je obilno zastupljena u tradicionalnoj ishrani ovog podneblja. Trebalo bi da se vratimo namirnicama svog podneblja jer ipak je to najzdraviji oblik ishrane, a u poslednje je vreme razvijen je još jedan srodan termin, s naglaskom na biljni izvor proteina, a to je biljna ishrana.
Biljna ishrana, koja naglašava konzumaciju celovitih, minimalno prerađenih biljnih namirnica poput povrća, voća, mahunarki, orašastih plodova i semenki može biti efikasna i za mršavljenje jer ima prirodno malo kalorija, a bogata je vlaknima. Vlakna dodaju masu našim obrocima i pružaju dugotrajan osećaj sitosti, što će sprečiti prejedanje i nepotrebno grickanje.
Usprkos tome što prva asocijacija na to kad čujemo „biljna ishrana” može biti vegetarijanstvo ili veganstvo, važno je napomenuti da se fleksitarijanci zapravo ne žele u potpunosti odreći svojih omiljenih namirnica. Oni samo teže za smanjenjem, ali ne i potpunim eliminisanjem namirnica životinjskog porekla, a glavni motivi su im brojne prednosti za zdravlje i imunitet, kao i ekološke prednosti za životnu sredinu.
